10 Mar Šta je zapravo funkcionalni trening?

Koncept funkcionalnog treninga nije trend nastao u poslednjih nekoliko godina. Treneri koji se bave povećanjem snage i kondicione spremnosti sportista već godinama koriste ovaj pristup, a u poslednje dve decenije, postao je i jedan od dominantnih metodologija treninga u fitnesu uopšte. Termin „funkcionalno“ postao je neizostavni deo promocije svakog trenera, novog fitnes proizvoda ili programa treninga. Nepobitna činjenica je da ako uzmemo osnovno značenje reči „funkcionalno“ svi proizvodi i programi koji „služe svrsi“, odnosno su u funkciji ostvarenja određenog cilja mogu se smatrati funkcionalnim. Međutim, ovim se stvara pseudo pojam, kojim se podrazumeva mnoštvo u osnovi različitih stvari, od kojih mnoge odstupaju od originalnog značenja funkcionalnog treninga.

Jedni bi rekli da je funkcionalni trening kao što i sam reč „funkcionalan“ govori, trening za poboljšanje funkcije, odnosno boljem funkcionisanju tela i organizma. Sa druge strane ima i onih koji će ga definisati kao kružni trening u kome se smenjuju višezglobne odnosno kompleksne vežbe, kao što su mrtvo dizanje, čučanj, izbačaj/nabačaj,… Naravno uvek će biti onih koji će reći Funkcionalni trening to vam je CrossFit. Tu ima i odgovora ko što su: najveći i najnoviji trend u svetu fitnesa, visoko intenzivan trening koji sagoreva mnogo kalorija i dobijate na izdržljivosti, snazi i mišićnoj masi, naravno ujedno vežbate i koordinaciju itd… Odgovora ima mnogo, ali nažalost nijedan nema u sebi reč kretanje ili bar prirodni oblici kretanja, na kojima se temelji funkcionalni trening.

Funkcionalni trening je zapravo trening u kojem dominiraju prirodni oblici i obrasci kretanja, odnosno u kome se sopstveno telo koristi kao glavni rekvizit u manipulisanju tela, odnosno kretanju kroz prostor. Sve ostalo, rekviziti metode treninga i slično su tu kako bi napravile progresiju i na pravi način aktivirale energetske i metaboličke sisteme kod čoveka. Ali vrlo bitna stvar je ta da je prvo neophodno savladati i usvojiti osnovne obrasce kretanja i pokreta i izvoditi ih bez smetnji. Tu su podrazumeva ograničenja u mobilnosti, deficita snage u mišićnim regijama sa dobrom koordinacijom i percepcijom i svega drugoga što je neophodno za manipulisanje sopstvene težine odnosno tela kroz prostor. Nakon toga vežbač, sportista ili rekreativac može da razmišlja o dodavanju spoljašnjeg opterećenja, odnosno tegova i drugih rekvizita.

Većina će reći, ok lepo je ovo napisano ali ne odskače mnogo od onih drugih „definicija“, a i one lepše i našminkanije deluju. Dobro, jeste u pravu ste, ali imam jedno pitanje koje želim da vam postavim? Da li je funkcionalno, odnosno da li će funkcionalni trening po načinu prezentovanja i načinu na koji ga većina trenera i izvodi visoko intenzivan sa mrtvim dizanjem, čučnjevima i nabačajem pomoći čoveku koji se nije pokrenuo 20 godina, koji ne može da ustane sa svoje stolice a da ga ne zabole leđa, učiniti opet „funkcionalnim“? Mislim da će ga pre učiniti invalidom. Za njega funkcionalno znači da manipuliše svojim telom kroz prostor, a da pri tome ne oseća zatezanje u mišićima i bolove u zglobovima prilikom tog jednostavnog zadatka koji se zove kretanje.